Kolektivno preseljenje Krivelja se više ne sme odlagati

Dok meštani Krivelja više od deset godina čekaju da država obezbedi uslove za preseljenje ovog sela nadomak Bora, Serbia Zijin Copper ne čeka. Rudarske aktivnosti, uključujući i radove izvođene bez potrebnih odobrenja, približile su se kućama, školi i groblju do mere da praktično više nema bezbedne distance. Svakodnevna miniranja i potresi uznemiravaju meštane i oštećuju njihove kuće i grobove njihovih predaka. Svakodnevni život u Krivelju obeležen je bukom, potresima i prašinom. Teška mehanizacija radi danonoćno, dok Zijin ruši objekte u neposrednom susedstvu naseljenih domaćinstava, čime se dodatno pojačava pritisak da ljudi napuste selo. Dok institucije odlažu kolektivno preseljenje, praktično čekajući da stanovnici sami napuste selo, onima koji ostaju, život postaje iz dana u dan sve teži i nebezbedniji. Zato Krivelj više ne može da čeka još jedan plan, sastanak ili obećanje: ljudima je zaštita potrebna sada. 

Selo Krivelj treba da bude preseljeno jer će širenjem površinskog kopa Veliki Krivelj rudnik zauzeti prostor na kojem ova zajednica živi više od četiri i po veka. Vlada je još 2014. godine pokrenula izradu Prostornog plana područja posebne namene Borsko-majdanpečkog rudarskog basena, kojim treba da se urede razvoj rudarskih aktivnosti i uslovi preseljenja. Više od decenije kasnije, plan još nije usvojen, a stanovnici Krivelja i dalje ne znaju gde će, kada i pod kojim uslovima biti preseljeni. 

„Našim meštanima se već godinama govori da će biti preseljeni, ali i dalje se ne zna kada, gde i pod kojim uslovima. Za to vreme rudnik nam je sve bliže. Svako miniranje osećamo u kućama kao snažan potres, zidovi pucaju, a buka je postala deo dana i noći. Više se ne osećamo bezbedno ni u sopstvenim domovima, jer pri svakom miniranju postoji realna opasnost da se nečija kuća sruši. Više ne znate da li da popravljate kuću u kojoj možda sutra nećete živeti ili da samo čekate. A mi čekamo već više od deset godina. Zijin Copper, međutim, ne čeka“, kaže Milan Ćosić iz Krivelja.

 

 

Građevinski materijal sa susedne parcele koji je

usled neadekvatnog rušenja pao na staru kuću,

jun 2026. godine (autor: Milan Ćosić)

 

Posebno ozbiljan problem predstavlja to što se, dok “pregovori” o kolektivnom preseljenju traju, selo postepeno menja i nestaje. Kompanija ruši otkupljene kuće dok druge porodice i dalje žive neposredno uz njih, uz buku, prašinu i rizik po susedne objekte. Takvo postupanje dodatno pojačava pritisak na preostale meštane da selo napuste pojedinačno, dok država ne obezbeđuje kolektivno preseljenje niti delotvornu zaštitu ljudi koji još žive u Krivelju.

„Nama preseljenje nikada nije značilo da jednu kuću prosto zamenimo drugom. Ako se selo raspe, gubimo zajednicu, način života, zemlju, groblje, kulturu i veze koje su ovde stvarane generacijama. Najteže je gledati kako selo nestaje deo po deo dok rešenje koje nam se obećava godinama još ne postoji“, kaže Jasna Tomić iz Krivelja.

Pretovar građevinskog otpada nastalog rušenjem kuća neposredno ispod prozora škole tokom održavanja nastave, jun 2026. godine (autor: Jasna Tomić)

Ono što situaciju danas čini posebno urgentnom jeste činjenica da su se rudarske aktivnosti približile selu do mere da se pojedini radovi i odlaganje otpada odvijaju neposredno iznad kuća. 

Tokom 2026. godine meštani i Platforma za društveni razvoj i inovacije CORE više puta su tražili postupanje nadležnih zbog izvođenja rudarskih radova bez potrebnih odobrenja ili suprotno izdatim odobrenjima, oštećenja kuća i groblja, rušenja objekata, transporta materijala u nepokrivenim kamionima, kao i zbog osnovane sumnje da Serbia Zijin Copper u Krivelju odlaže rudarski otpad i raskrivku bez potrebne dozvole. Komunalna inspekcija grada Bora potvrdila je još u martu da postoje oštećenja na seoskom groblju, ali rudarska inspekcija nikada nije izašla na teren da utvrdi da li postoji veza između miniranja i oštećenja seoskog groblja. Kada postoji sumnja da se rudarski radovi izvode bez potrebnih odobrenja i ugrožavaju ljude koji žive svega nekoliko stotina metara dalje, odgovor države ne sme da stigne tek kada je šteta već nastala, i kada je izvesno nenadoknadiva. 

Dok stanovnici Krivelja čekaju odgovore i nadležnosti prebacuju sa jednog organa na drugi, rudarske aktivnosti se nastavljaju. 

„Državni organi imaju ovlašćenja da zabrane izvođenje nezakonitih radova i nalože mere za zaštitu života, imovine i životne sredine. Ako zakoni postoje samo na papiru, a ne sprečavaju štetu, to jasno pokazuje da država ne pruža građanima delotvornu zaštitu njihovih osnovnih ljudskih prava. U Krivelju danas imamo situaciju u kojoj ljudi moraju iznova da dokazuju da su im kuće, bezbednost i svakodnevni život ugroženi, dok kompanija nesmetano nastavlja aktivnosti. Država mora da bude garant prava građana, a ne posmatrač njihovog nestajanja pred širenjem rudnika“, kaže advokat Ljubica Vukčević iz CORE-a.

Neposredno nakon miniranja u Krivelju, 18. septembar 2026. godine (autor: Jasna Tomić)

Nadležni organi moraju hitno da obezbede zakonitost rudarskih aktivnosti, delotvoran nadzor i zaštitu stanovništva, ali i da proces preseljenja vode transparentno, uz puno učešće meštana i očuvanje zajednice. Ne može se od ljudi očekivati da beskonačno čekaju dok se prostor oko njih nepovratno menja, a uslovi života postaju sve teži i nehumaniji. 

Nelegalno odlaganje raskrivke iznad kuća u Krivelju, 25. septembar 2026. godine

(autor: Milan Ćosić)